СОФИЈА НЕСТОРОВА

Софија Несторова (1955) рођена у Казанлку, Република Бугарска. Године 1978. завршила је Словенску филологију на Универзитету „Св. Климент Охридски“ у Софији. Од 2005. године ради као уредник и лектор у познатој издавачкој кући „Жанет 45“ у Пловдиву. Преводи са чешког и руског језика. Аутор је збирки песама „Љибим камен“ ( 1983.; Нацинална награда за поезију „Димчо Дебелљнов“), „Озонска наркоза“ (1994.; Национална награда за поезију „Иван Николов“), „Избрах“ (2005). Поезија Софије Несторове налази се у многим антологијама песништва, како у Бугаркој тако и у Чешкој и Турској. Живи у Пловдиву.

МИ

Не тражимо опроштај.
Никада нећемо
Праштати један другоме:
Једна неопроштена љубав,
Један неопроштен растанак.

ПЕСМА

Она признаје
-као тежак грех-
Све
Што бех и што не бех

ЖЕНА

Лепа и спокојна ко мачка
Лежим крај тебе.
Једно ми око те гледа,
А друго је већ на трагу
Нових ми снова.

Под настрешицом дрва су се већ осушила
И треба само
Да их пренесемо у собу.

Змија се вратила у дубину
И јабука је већ почела да жути...

„Биће дуга зима...“ – чујем.
И смејем се
У лету нових ми снова.

НЕМИ ФИЛМ

Улазиш у собу
Нешто говориш
Чекам
Речи се ударају
Од тебе у мене
Слепо
Хоћу да им помогнем
Распаљујем очима
Мрак
Сваки додир
Је насносна бол
Као
Да додирујемо ране
Нешто говорим
Чекаш

КАКО ДА ПОВЕРУЈЕМ...

Како да поверујем,
Да је свето
Распеће љубави,
Чим се крв љубави
Још слива
По њему...

Неће бити ускрснућа.

ПОСЛЕ БУРЕ

Ето тако:
Пажљиво... перце по перце...
Покренућу крила!
Ето тако:
Пажљиво...
Ако смисао свега је још увек
П л а в е т н и л о.

И макар се грчило од боли
Претучено тело,
Нећу друго да кажем
Осим:
Ето тако... пажљиво...
Хајде поново из почетка...

МЕЛОДРАМА

Мушкарац,
Који је глумио љубав
Јуче ми рече:
„Вољена,
Уживео сам се у улогу.
Више не могу без тебе...“

И пољуби ме на сцени,
Испод рефлектора
Свих илузија.

МОРСКИ ФРАГМЕНТИ

Кобиле са сунцем у утробама
Пасу мирне таласе крај обале.
Погрбљен,
Старац је очајно ликовао
И плакао над скелетом рибе –
Као код Хемингвеја.
Жена у избледелом сакоу
Беше сакрила самоћу у шкољкама
И продаваше је крај моста у бесцење.
Рибари ће проћи касно прдвече
И најпијанији ће је замолити
Да закрпи мреже....