Aktivnosti u projektu Mi i oni drugi – Komšijska književnost 2011.
Gradovi učesnici: Beograd, Bela Crkva, Kikinda, Dimitrovgrad, Vranje, Vladičin Han i Kragujevac
MALA KUTIJA – 10 u 1
Novembra 2010. na završnoj Konferenciji i okruglom stolu povodom završetka projekta Ne prolazi ulicom bez traga 2., 2011. godina bila je najavljena kao Godina knjige, a aktivnosti Grupe 484, započete su promocijom edicije Mala kutija-regionalna književnost i savremeni autori kojih nema u školskoj lektiri, a zanimljivi su, mudri, drugačiji, duhoviti, zabavni. Jedna od specifičnosti ove edicije je njen dizajn-svih pet knjiga prvog kola smeštene su u lepu kutiju koja ne može da se zatvori, i ne treba da stoji stisnuta na polici, može da visi na zidu, mami i poziva na čitanje, dopunjavanje…Druga specifičnost je-kratkoća i sažetost, ove knjige ne plaše svojom dužinom, težinom, gustim redovima, stotinama stranica, debljinom. Tekstovi ne "muče" mladog čitaoca, mogu se pročitati tokom jednog popodneva/večeri, ali sigurno ostaju duže upamćene kao inspiracija za razgovore i razmišljanja…Svaki pisac u svojoj knjizi ugostio je još po jednog autora, pa umesto pet, u stvari imamo ukupno deset pisaca u jednoj Maloj kutiji. I treća, veoma bitna specifičnost je to što ove knjige srednjoškolcima preporučuju njihovi vršnjaci - srednjoškolci iz drugih gradova, koji su autori blurbova i na koricama kažu zbog čega vredi čitati knjige iz Male kutije.
KOMŠIJSKA KNJIŽEVNOST
Ovom promocijom otvoreno je novo poglavlje aktivnosti vezanih za komšijsku književnost, kako smo popularno nazvali knjige i tekstove koji se bave malo (ili nikako) zastupljenom savremenom književnošću iz regiona. Usledila je prva serija seminara za profesore u gradovima koji učestvuju u ovom projektu, a zatim i aktivnosti sa mladima koji su zainteresovani za ove teme.
Zanimljivost ovog projekta je ta, da su se učesnici, po gradovima, bavili upravo onim književnostima koje im nisu geografski bliske. Tako je u Vranju akcenat bio na mađarskoj književnosti, u Kikindi na albanskoj, u Beloj Crkvi bugarskoj, rumunskoj i češkoj, u Dimitrovgradu bosanskoj i češkoj, a u Kragujevcu na delima hrvatskih i bosanskih autora.
SEMINARI, AKCIJE, KNJIŽEVNE VEČERI
Seminari za profesore književnosti, jezika (a nasao se među njima i poneki profesor građanskog, bibliotekar i sl) tokom seminara upoznati su sa projektima za mlade Grupe 484 iz oblasti interkulturalnosti. Nakon toga, predstavljen je opšti osvrt na savremenu književnost regiona, uz izlaganje i razgovor o tome zašto je treba čitati. Predstavljen je jedan od mogućih metoda analize i rada na tekstu na primerima tekstova iz regiona. Svima je ponuđen spisak literature (predloži za čitanje autora iz komšiluka), podeljene su knjige koje profesori mogu ponuditi svojim učenicima. Zatim su predstavljeni primeri dobre prakse u programima za mlade iz prethodnih godina. I konačno, seminari su bili mogućnost da kolege razmene iskustva, razgovaraju i daju svoje predloge za moguće načine prezentovanja komšijske književnosti u svojim sredinama.
Drugi deo seminara i akcije, okrugli stolovi, filmske projekcije realizovane su u jesen 2011.
Akcije-Osnovni cilj aktivnosti koje su opisane u ovom poglavlju je da se populariše komšijska književnost. Serijom neobičnih javnih čitanja, drugačijih školskih časova, uličnih dešavanja, kombinacijom sa drugim javnim događajima u gradu, deljenjem pesama i slično, đaci – učesnici u projektu imali su zadatak da na što kreativniji i zabavniji način približe dela onih autora kojima su se bavili. Kombinujući različite performativne, igrovne i umetničke načine, pronalazili smo inventive puteve da do što većeg kruga ljudi ovi tekstovi dođu do potencijalnih čitalaca. Ponekad smo insistirali baš na takozvanoj "ne-publici", trudili se da književnost dođe do onih za koje se smatra da inače "ne čitaju".
Najvažnije aktivnosti (osim seminara za profesore književnosti) bile su, do kraja leta 2011.: ulične akcije koje smo realizovali u Vranju-tokom Borine nedelje, Beloj Crkvi-tokom Noći muzeja u saradnji sa Kancelarijom za mlade, Tehničkom školom "Sava Munćan" i Domom za decu i omladinu "Vera Radivojević", i u junu u Kikindi, takođe u saradnji sa Kancelarijom za mlade. Grupa mladih okupljena u biblioteci "Detko Petrov" u Dimitrovgradu, takođe je napravila malu Letnju akciju "Ko čita pobeđuje", a grupa mladih Prve kragujevačke gimnazije izvela je (u okviru seminara za profesore održanog u biblioteci) performans zasnovan na zbirci poezije "Ljubavnici iz Verone" Predraga Lucića. Učenici Železničko tehničke škole u Beogradu su, na času građanskog vaspitanja, imali javno čitanje tekstova Nenada Veličkovića i Radmile Lazić, učenici Medicinske škole (takođe Bg) su napravili interaktivni CD o regionalnoj književnosti, a učenici Druge ekonomske škole iz Beograda napravili su niz kontinuiranih aktivnosti (plakatiranje , facebook fun page) koje su promovisale tekstove iz knjige Viva sexico Nenada Veličkovića.
U Beloj Crkvi sa grupom učenika otišli smo u Dom za decu i omladinu i sa grupom od 15toro dece iz doma, 10toro mladih sa seminara radili smo najpre mini dečje pesnicenje. Najpre smo mi čitali kratke pesme za decu, zatim su deca recitovala pesme koje oni znaju napamet, zatim smo nastupili ponovo mi sa pesmama koje su deca dopunjavala rečima koje su pogađala. Posle toga smo iseckali ove stihove (svaka strofa jedan kvadrat) i deca su ih nalepila na šarene kartone koje smo probušili i kroz koje smo provukli kanap i napravili šarene pesme ogrlice, a deca su pravila origami ogrlice-pesme iseckane u najrazličitije oblike. Aktivnosti u Domu završene su zajedničkim horskim nastupom.
Sa volonterima KZM postavili smo ispred Gradske galerije dva kreveta i u 19. 30 započeli smo akciju Čitanje pred spavanje.
Odziv građana, prolaznika koji su i inače obilazili izložbe u sklopu Noći muzeja bio je odličan. Čitali smo pesme bugarskih autora, pesme Radmile Lazić i Predraga Lucića iz Male kutije, kao i nekoliko pesama Enesa Kurtovića. Pošto je bilo mnogo roditelja sa malom decom, dečje pesme čitane u domu, čitali smo deci i igrali se pesmi pogađalica kada bi u krevete legla deca. Imali smo i situaciju gde su u jedan krevet legli roditelji, a u drugi deca. Jednom bračnom paru "pričuvali" smo decu čitajuci im, dok su oni obišli izložbu. Takođe su odlično i neposredno reagovali stariji građani Bele Crkve, koji su bili nekad zbunjeni, a nekad oduševljeni. U jednom trenutku, pridružio nam se i slikar cija je postavka bila u Galeriji. Svakih 30 minuta prekidali smo čitanje da bismo privukli prolaznike pevanjem uvežbanih pesama Proba Probe. Osim mladih koji su prisustvovali prepodnevnom seminaru, Čitanju pred spavanje spontano i samoinicijativno pridruzila su se starija deca iz doma. Naravno, neki su nas zacuđeno gledali, a neki bi tek u trećem špartanju po korzou odučili da se osmele i legnu. Komentari koji su se mogli čuti "Jao što je ovo divno", "Nikad do sad nisam slušala poeziju i gledala nebo", "Čitajte još, nemojte da prestajete, baš je lepo", "Ala je ovo originalno", "Ja i ovako ništa ne vidim da čitam godinama, pa mi ovo baš prija", "E, ovo mi je prvi put danas da se opustim" ....
U decembru, u Beloj Crkvi je gostovala bugarska književnica Petya Aleksandrova, koja je, osim uspešne i posećene književne večeri u biblioteci, posetila i đake na časovima književnosti, gde je čitala svoje ljubavne pesme.
Tokom decembra, grupe mladih iz Vranja i Vladičinog Hana, sa članovima hora PROBA ponovo su gostovali u Domu za decu i omladinu u Beloj Crkvi, gde su izveli igrokaz „Carevo novo odelo“ i prikazali film „Zašto Mađarska nema more“, i održali kratak kurs „vranjskog jezika“. Svi zajedno, sa decom u Kulturno prosvetnom centru u Beloj Crkvi nastupili smo, pošto smo prethodno uvežbali nekoliko numera hora Proba , kao deo programa novogodišnjeg Pesničenja u Beloj Crkvi.
U Kikindi smo modifikovali akciju "Čitanje pred spavanje" i pretvorili je u "Čitanje pred spavanje sa hodanjem"- s razlogom - mnogi Kikinđani ne šetaju, nego u toplo letnje veče sede na klupama i zidićima, pa smo im prilazili, razgovarali sa njima i čitali im. Ovaj događaj odvijao se od 20 do 22.30h na kikindskoj pešačkoj zoni. Na trgu kod fontane postavili smo dva kreveta na kojima su se smenjivali čitači i "asistenti" koji su animirali ljude da zastanu, sednu, legnu da im se čita, a ostatak grupe raspršio se po "strafti" da bi ljudima koji su sedeli na klupicama, šetali pse, prodavali kokice, sladoled i knjige čitali pesme bugarskih, mađarskih, hrvatskih i bosanskih autora. Čitali smo ne samo penzionerima, deci, parovima, biciklistima, i drugarima "blejačima", nego i psima i skulpturama. Maja Berar iz Kancelarije za mlade čitala je poeziju na mađarskom jeziku. Većina ljudi je vrlo pozitivno reagovala, a naravno bilo je i komentara u stilu "Jao nemojte mene", "Žurimo, ne možemo sad", a naš najomiljeniji argument protiv čitanja bio je "Dosta nam je poezije".
Kikindski čitalački klub napravio je promotivno veče za sve zainteresovane srednjoškolce na kome su promovisane buduće aktivnosti Čitalačkog kluba. Uz tri filma urađena po motivima tekstova autora iz regiona, na ovom događaju prikupljen je novac od koga su kupljene prve knjige za kikindski Čitalački klub.
Predviđene dugoročne aktivnosti kikindskog Čitalačkog kluba su performansi i čitanja mlađoj deci.
U Vranju u Gimnaziji, Ekonomskoj, Medicinskoj i Tehničkoj skoli, kao i u Gimnaziji u Vladičinom Hanu tokom Borine nedelje organizovana su gostovanja pisaca koji su učestvovali na Borinoj nedelji, tako što je svako od gostujućih autora održao jedan ili dva redovna školska časa na teme koje su ili učenici odabrali, ili su u pitanju teme kojima se ti autori bave i istražuju ih. *Enes Kurtovic o poeziji, Dejan Ilic o identitetu i poštovanju različitosti, Nenad Velickovic o pripoveci Sima Matavulja „Pilipenda“ i o „Nečistoj krvi“, Mirjana Đurđević o Miroslavljevom jevanđelju i Kalmicima, itd.
Učenici su prethodno čitali tekstove gostujućih autora, pravili najave u školi (objavljivali gostovanja, postavljali plakate sa citatima na zidove škola), sačekivali autore i najavljivali ih pred pocetak časa odeljenjima u kojima gostuju.
Profesori su takođe organizovali posete učenika književnim večerima u Galeriji Kulturnog centra.
edan od pratecih sadržaja Borine nedelje bila je i postavka izložbe grupe ŠKART – "Klackalište-poligon neravnoteže" i Mobiljke i naši aktivisti su uzeli ucešća u postavci i prezentaciji i ovog sadržaja.
Kao prateće aktivnosti Borine nedelje aktivisti-volonteri iz Vranja i Vladičinog Hana (među kojima su učenici svih vranjanskih srednjih škola, i jedna učenica osmog razreda osnovne škole) organizovali su tri ulične akcije:
- Akcija - Deljenje "pesama – ogrlica"
Dok su "šetali" mobiljke Vranjem, mladi su prolaznicima delili citate iz tekstova gostujućih autora, koje su bile nalepljene na male kartone i kreirane tako da se mogu okačiti oko vrata kao ogrlica. Time su ujedno najavljivali književno veče.
Ovu akciju nastavili su uveče kada su pred Galerijom delili "pesme-ogrlice" Enesa Kurtovića koji je te večeri bio gost Borine nedelje.
Ova akcija nastavila se i sledećeg dana.
- Akcija - Obeležavanje ulica imenima pisaca
Natpisi ulica sa imenima autora koji gostuju na Borinoj nedelji našli su se u subotu 26. marta na fasadama vranjskih ulica, pa je trg ispred Narodnog muzeja dobio privremeni naziv Trg Skart, Karađorđeva ulica za kratko je postala ulica Ruzice Marjanović, ulica Stefana Prvovenčanog se u Gornjem delu zvala Sokak Nenada Veličkovića, a u donjem Bulevar Enesa Kurtovića, ulica koja vodi ka galeriji postala je Ulica Jasne Kotevske, i tako dalje
Obelezavanje ulica teklo je paralelno sa "paradom mobiljki" (instalacija biljaka koje se vode u šetnju poput kućnih ljubimaca) gde smo prošli svim glavnim i frekventnim ulicama Vranja (u 12 h svako sa svojom biljkom u različitim delovima grada, u 13h svi zajedno, u isto vreme).
Vranje - Borina nedelja - Akcija - Čitanje pred spavanje
Aktivisti su postavili pet kreveta na različite lokacije u gradu (jedan od njih nalazio se ispred Galerije gde se odvija večernji program, na čarsiji, na autobuskoj stanici...). Prolaznici i publika mogli su da na par minuta "prilegnu", a aktivisti bi im čitali neku od pesama ili odlomaka iz romana i priča , koje bi im kasnije poklanjali (odstampan flajer).
Vranje - Čitanje pred spavanje
HUNGARENJE - promocija mađarske književnosti u Vranju
Ekonomsko trgovinska škola -u međusmeni između 13 i 14 h učesnici su đacima koji dolaze/odlaze delili razglednice Budimpešte sa citatima iz mađarske literature.
Dragi komšija... (citat)... puno pozdrava tvoj .... (npr.Peter Esterhazi)
U holu je bila postavljena mala izložba fotografija na kojima su prikazani objekti čiji su nazivi hungarizmi (punđa, bunda, palačinka, ašov, puška, čizma...)
Književno veče promocije mađarske knjizevnosti odvijalo se u knjižari kod Gradske biblioteke i počelo je kratkom uvodnom najavom, i performansima po tekstovima iz zbirke mađarskih tekstova. Prvi performans izveli su učenici Gimnazije iz Vladičinog Hana, a učenici Gimnazije u Vranju izveli su svoj performans takođe inspirisan pročitanim mađarskim tekstovima
Nakon toga Marko Čudić sa četvoro studenata i Maja Berar iz KZM Kikinda govorili su o mađarskom jeziku i književnosti. Čudić je napravio paralelne prevode vranjskih poslovica na mađarski i obrnuto i govorio o sličnostima između vranjskog derta i mađarske melanholije.
Veče je završeno emitovanjem filma "Zašto Mađarska nema more" koji su kreirali mladi saradnici grupe 484 .
U Dimitrovgradu, grupa srednjoškolaca, uz podršku biblioteke, organizovala je akciju Ko čita pobeđuje. Ova akcija bila je vezana za tradicionalni fudbalski turnir koji u Dimitrovgradu predstavlja važan gradski događaj koji posećuje veoma veliki broj građana. Srednjoškolci, učesnici u projektu, prikupili su "rashodovane" knjige iz biblioteke, inace namenjene bacanju, među kojima je bilo odlicnih naslova i delili ih posetiocima turnira, uz svitke sa citatima i stihovima autora iz Bosne i Hercegovine. Odziv potencijalnih čitalaca, građana, gledalaca fudbalskog turnira bio je preko svakog očekivanja, čak su knjige "pretile" da zasene napetu utakmicu, pa su mladi Dimitrovgrađani ovu akciju ponovili i tokom jeseni.
Tokom decembra članovi Čitalackog kluba dimitrovgradske biblioteke napravili su akciju kićenja gradskog drveća knjigama, tako da su građani i šetači mogli da uzmu knjige i ponesu ih kućama, a neki su čitali i direktno sa drveća.
U biblioteci je postavljena izlozba fotografija čiji autori su učenici, a tema izložbe vezana je za različite situacije u kojima se čita.
U dimitrovgradskim kafićima deljeni su podmetači za caše sa citatima i stihovima autora iz regiona.
Kruna aktivnosti bila je posećena i uspešna promocija knjige „Na rubovima tišine“, održana u biblioteci. Autori radova zastupljenih u knjizi su srednjoškolci iz Dimitrovgrada.
Zbirni naziv dimitrovgradskih akcija je „Caribrodsko knjigovanje“.
Kragujevacki srednjoškolci, najpre su učestvovali na profesorskom seminaru, a na jesen su održane aktivnosti kao što su javna čitanja u vozilima gradskog prevoza, slanje sms poruka sa citatima autora iz regiona, pravljenje bedževa sa prepoznatljivim rečenicama iz književnih dela kojima se bave i sl.
Tokom septembra, članovi Čitalackog kluba iz Kragujevca napravili su akciju „Naše drage komšije“ kojom su najavili gostovanje hrvatskih autora Borisa Dežulovića i Predraga Lucića u biblioteci. Oni su delili bedževe sa citatima iz dela hrvatskih pisaca, bookmarkere, prilazili ljudima na ulici pozivajuci ih na književno veče i nosili plakate sa citatima ovih autora. Učenici Politehničke škole napravili su književno veče na kome su predstavili knjigu Borisa Dežulovića „Jebo sad hiljadu dinara“.
Ucenici Politehnicke skole napravili su knjizevno vece na kome su predstavili knjigu Borisa Dezulovica „Jebo sad hiljadu dinara“.
Zanimljivo je napomenuti i to da smo se potrudili da na svaku od aktivnosti pozovemo i po jednog vršnjaka/vršnjakinju iz druga dva grada, pa su mladi imali prilike da učestvuju u akcijama svojih "kolega" iz drugih gradova, upoznaju se i druže.
ČITALAČKI KLUBOVI
U 11 gradova u Srbiji formirani su i čitalački klubovi. Ciljna grupa opet su mladi, srednjoškolci, a aktivnost je vezana za gradske biblioteke. Cilj nam je da oživimo biblioteke, obogatimo njihove zbirke knjiga novim naslovima, predstavimo ih kao moguće mesto susreta, razgovora, raymene, druženja i kvalitetno provedenog vremena. Uz osnovnu aktivnost-čitanje, u čitalačkim klubovima će se razgovarati o knjigama, članovi kluba preporučivaće jedni drugima knjige za čitanje i praviće se različita predstavljanja pročitanog- od javnih čitanja, preko gostovanja autora, organizacije književnih večeri, filmskih projekcija do performativnih i izložbenih aktivnosti u funkciji promovisanja književnih dela. Članovi čitalačkih klubova u različitim gradovima povezani su internetom, planirani su conference calls, kao i susreti uživo. Svi događaji najavljuju se karakterističnim plakatima, a imamo i članske karte, sa spiskom preporučenih knjiga, prostorom za komenatre i prostorom na kome će članovi moći da upišu svoje preporuke i naprave svoj ex libris.
FILMOVI I DRUGE AKTIVNOSTI
Jedna od planiranih aktivnosti je i projekcija filmova iz regiona.
To smatramo još jednim od dobrih i efektnih načina da mladim čitaocima i gledaocima približimo kulture naših komsija. Do sada su se filmske projekcije pokazale kao odličan način i povod da se razgovara o uočenim sličnostima i različitostima "nas i onih drugih".
I svakako – kao dokaz da ta granica često nestaje kada su u pitanju lične opšte ljudske teme.
Do sada smo u Beloj Crkvi emitovali u biblioteci film "Izgubljeno nađeno" (omnibus reditelja iz regiona) a u Domu za decu i omladinu prikazali smo dečji film "Agi i Ema" reditelja Milutina Petrovića, "Sretno dijete" u Kikindi, u Kancelariji za mlade (film o novom talasu u rok muzici u SFRJ) i u Dimitrovgradu u biblioteci film "Cirkus Columbia" bosanskog autora Danisa Tanovića.
Pesničenje i HOR PROBA
Od 2009. česti gosti, saradnici i učesnici u akcijama Grupe 484 u interkulturalnim programima namenjenim mladima su Pesničenje-trening aktivne poezije i Hor Proba. Pesničenje je mobilna poetska laboratorija koja putuje i gostuje na ulicama, u školama, trgovima, prigradskim naseljima, a isto važi i za Probu. Njihova aktivnost nije samo izvođačka, jer oni nastoje da aktivno uključe publiku u ono što rade. Učesnici projekta Komšijska književnost imali su prilike da pevaju sa Probom i da učestvuju u Pesničenju. Ova aktivnost teži da ima kontinuitet, pa naši mladi saradnici često gostuju kao pesnici na Pesničenju i kao muzičari/pevači uz hor. Jedan od veoma uspešnih interaktivnih nastupa ovog hora možete pogledati u filmiću Proba probe u Vranju.
Pesničenje
Pesničenje, trening aktivnog čitanja poezije u javnim prostorima, nastao je kao inicijativa umetničke grupe „Škart“ u novembru 2008. godine sa ciljem da podrži pojedince da izraze kreativne potencijale, istovremeno promovišući novu formu predstavljanja i razmene stvaralaštva, i osnažujući neafirmisane umetnike da javno izlažu svoje stvaralaštvo.
Pesničenje pronalazi i podržava pojedince i grupe koje pišu poeziju van klasičnih/afirmisanih poetskih krugova, i omogući im da svoje poglede, želje, snove i strahove javno predstave publici, kako u svojoj sredini tako i u drugim mestima.
Pesničenje je medijum za promociju novih aktera poetske, umetničke i kantautorske scene, i podstiče neafirmisane umetnike i one koji se nisu oprobali u umetnosti da istraže sopstvene kreativne potencijale i preoblikuju svoju realnosti u formu performansa.
Pesničenje trasira prostor za glas "druge strane" – skrajnute i nedovoljno vidljive grupe i pojedince različitih socio-kulturoloških pozadina: aktiviste i pasivne, ruralne i urbane, subkulturne i laboratorijske, garažne i kuhinjske. Ipak, Pesničenje je otvoreno i za već etablirane stvaraoce koji imaju hrabrosti i znatiželje da se sretnu sa riskantnim temama, nestašnom, angažovanom i neindiferentnom publikom i neobeleženim i nekonvencionalonim prostorima.
U proteklih 17 meseci, organizovano je 16 festivala poezije i više manjih događaja u Beogradu, kao i 9 gostovanja u 6 gradova (Pančevo, London, Leskovac, Riga, Vranje i Novi Sad). Prikupljenim novcem od prodaje ulaznica, izdato je 11 knjižica poezije, a tokom marta je organizovana radionica slema.
Do sada je na sceni nastupilo preko 450 pesnikinja, pesnika, performera, kantautorki, strip autora i drugih umetnika i izvođača, a na događajima je prisustvovalo preko 5,000 ljudi, što čini Pesničenje jednim od najposećenijih događaja u Beogradu.
Hor Proba
Hor Proba je nastao 2007. godine od članova i bivših članova Horkeškarta, spremnih na rad u malom eksperimentalnom kolektivu. Hor izvodi autorske pesme samih članova. Osim horskih nastupa, Proba je održala i mnoštvo javnih proba i inicirala rad novih grupa. Unutar kolektiva Proba nastale su i Muške vezilje, koji su svoja muzička iskustva ukrštali sa performativnim.
POEZIJU ĆE SVI ČITATI - poetski manifest Milana Aleksića i Marka Aksentijevića, pročitan na novogodičnjem Pesničenju 2010-2011
U četvrtak, 23. decembra 2010 godine, izdata je i 40 milionita zbirka poezije i s tim smo završili. Poeziji ne treba više ISBN brojeva i mesta u arhivi Narodne biblioteke, ne trebaju joj ni profesori da je prežvakavaju ni pesnici da trube o njoj. Poeziji treba neko da je čita. A ljudi? Ljudi čekaju, sami ili u redovima, na stanicama, u bankama i sudovima, na rubu svojih živaca, u soliterima i bolnicama. Čekaju autobus, zeleno na semaforu i da ovo dvoje više izađu iz wc-a, čekaju prijatelje koje uvek kasne i one koji kasne baš sada, čekaju da im se desi nešto lepo, čekaju ručak, čekaju petak, čekaju jer ne znaju šta bi drugo radili. I dok ljudi čekaju, poezija napada. Sa bandera i zidova, u vozovima i na ulicama, kurvinski podmetnuta u jelovniku restorana ili na dugačkom semaforu, zalepljena u wc-u suda ili gurnuta u ruke prolaznika kao flajer za školu stranih jezika, ostavljena na stolici čekaonice ili ispisana sprejom na zidu opštine. Poezija dolazi iako je niko ne čeka, odnosno baš zato, udara u trenucima nepažnje, u onih par minuta dana koji nisu isplanirani jer nikad ne znaš da li će lift doći odmah ili za 2 minuta, hvata te nespremnog, sa spuštenim pantalonama u wc-u noćnog kluba, na pola zalogaja zagorele pice dok čekaš prvi jutarnji, dok lutaš gradom više ništa ne očekujući. I baš zato dobijaš. Nekome će to biti prva pesma koju je pročitao posle osnovne škole, nekome možda poslednje što će pročitati u životu, nekog će, suludim asocijativnim tokom, nagnati da konačno promeni posao, neko će kupiti luk umesto šargarepu po koju je pošao, a većinu neće ni dotaći. I to je ok, nije radilo ni dok je čamilo u knjizi, ne radi ni na banderi, pa šta. Poezija izlazi iz prašnjavih podruma brižnih vlasnika antikvarnica i zaboravljenih svezaka gradskih depresivaca na milost i nemilost uličnim lektorima, kritičarima i drugim barabama s markerom u džepu. Više ljudi će pročitati tvoju pesmu u Kotežu, na pretposlednjoj stanici 43-e, nego u antologiji najboljih mladih pesnika. Izdati zbirku poezije danas je izdaja poezije. Nemaj iluziju da ćeš kroz svoju poeziju postići besmrtnost. Nije tvoj dželat vreme nego radnik gradske čistoće. Ali možeš zajebati vreme, sabotirajući agoniju čekanja, budeći u prolazniku potajnu nadu da autobus koji pristiže na stanicu nije onaj koji on čeka jer mu je ostalo još par redova pesme, a sigurno će se naći i onaj koji će dozvoliti sebi da živi, propustivši zeleno na semaforu kako bi još jednom pročitao dobar stih. Neko će ganut tvojim rečima i sam, po prvi put, napisati pesmu, drugi će to isto uraditi jer mu je očigledno da može bolje. Ostavi svoje misli na papirićima po javnim mestima, ne nužno jer one to zavređuje već što da ne. Tvoje su misli iskrenije i znače više od svih našminkanih manekenki sa raznih bilborda i svetlećih reklama koje ti se smeju dok poručuju ’Kupi!’: kafu, izbeljivač, svoje ropstvo u večnoj tranziciji. Izbaci iz sebe sve što ti je na umu. Ne menjaj svet, ne bavi se politikom, izjavi ljubav, lamentiraj nad detinjstvom, pohvali život, ulepšaj lift, ulepšaj dan. Budi šta nikad nisi. Budi gde nikad nisi. Oslobodi poeziju sopstvene potrebe da se dopadneš: Ne potpisuj pesme. Ne okreći se da vidiš da li neko čita i kako reaguje. Prepusti svoje reči nekom drugom životu i samo naslućuj kakav je on. Sve će pisati na stanici.
Knjigo moja pređi na drugoga - beogradski susret
U okviru projekta Književnost i umetnost kao model zagovaranja za manjinska prava (Komšijska književnost) u oktobru 2011. godine održana je dvodnevna nacionalna konferencija “Knjigo moja, pređi na drugoga”. Konferencija “Knjigo moja, pređi na drugoga – šta izdavači, škole i biblioteke nude i šta bi trebalo da ponude mladoj čitalačkoj pubilici?” je održana u Biblioteci grada Beograda sa namerom da se podstakne dijalog i ponude odgovori na sledeće teme i pitanja: Šta čitaju srednjoškolci? Šta mislimo da bi trebalo da čitaju? Da li su adolescenti posebna čitalačka grupa? Može li dobar izbor regionalne lektire pomoći današnjim srednjoškolcima da razumeju okruženje u kome živimo i pospeši ineterkulturalni dijalog? Takođe, predstavljena je anketa o čitalačkim navikama srednjoškolaca koju smo sproveveli u deset gradova u Srbiji da bismo utvrdili koje knjige čitaju srednjoškolci, kako se formiraju njihove čitalačke navike, kao i na koji način vrše odabir literature za čitanje.
U sklopu pratećeg programa konferencije je održan književni susret i razgovor sa piscima iz regiona, predstavljena je izložba printova Asima Đelilovića, održano je mini Pesničenje i nastup hora Proba. Takođe, na Beogradskom sajmu knjiga, u okviru programa Agora, organizovali smo panel diskusiju pod nazivom “Knjigo moja, pređi na drugoga - šta su dobre knjige za srednjoškolce i kako da do njih stignu?” U diskusiji su učestvovali Nenad Veličković, Dejan Ilić, Saša Ćirić, Ružica Marjanović. U završnom delu panela, Radmila Lazić i Enes Kurtović su čitali svoje pesme. Takođe, predstavljen je časopis Tekstura, drugo kolo edicije Mala Kutija i regionalni susret pisaca “Na pola puta”.
Konferencija “Knjigo moja, pređi na drugoga – šta izdavači, škole i biblioteke nude i šta bi trebalo da ponude mladoj čitalačkoj pubilici?”
Beograd, 27 – 28. oktobra, 2011.
Konferencija je održana u toku sajma knjiga – sa namerom da se i na taj način naglasi osnovna namera organizatora: da se povezivanjem kultura i naroda u Srbiji i regionu bavimo kroz promociju regionalne književnosti i književnosti manjinskih naroda. Naša ciljna grupa su mladi, radimo u saradnji sa gimnazijama, srednjim školama, bibliotekama i drugim obrazovnim i kulturnim institucijama.
Zaključci i preporuke
Zaključci i preporuke usmereni su ka Ministarstvu prosvete i nauke, Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i ka Grupi 484. Osim stavova i preporuka opšteg tipa, fokusirani su na realizaciju i podršku programima čiju okosnicu će u narednom periodu činiti tri razvojne linije:
- Redovno izlaženje edicije kratkih tekstova i pesama pisaca iz regiona pod nazivom Mala kutija - namenjene srednjoškolcima i gimnazijalcima
- Redovno izlaženje časopis Tekstura – namenjenog (prvenstveno) profesorim književnosti u srednjim školama i gimnazijama.
- Rad čitalačkih klubova u bibliotekama i školama - koji okupljaju mlade čitaoce (između dečjeg odeljenja i odeljenja za odrasle)
Polazimo od toga da je neophodno da Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije prepoznaje, podržava i integriše u školski sistem inicijative i programe koji u škole unose obrazovne sadržaje, vrednosti i modele ponašanja kojima se unapređuje učenje o drugima i nediskriminatorska praksa.
Očekujemo da ovo ministarstvo uvaži iskustvo Grupe 484 i brojnih saradnika u odnosu na to: koje knjige ponuditi mladima da bi kroz književnost učitili o sebi i drugima. Tim Grupe 484 koji razvija i realizuje programe za mlade spreman je na saradnju sa Ministarstvom prosvete i nauke s ciljem da se preispita i koriguje odnos prema drugima u postojećim školskim čitankama, školskim programima (ne samo) književnosti, u bibliotekarskoj i školskoj praksi.
Do kraja 2011, Grupa 484 je izdala dva kola sa po pet knjiga u okviru edicije Mala kutija. Autori koje smo uvrstili u ovih 10 knjiga su deo liste knjiga za čitanje koju preporučujemo. Lista je otvorena za nove predloge i edicija Mala kutija nastavlja sa izlaženjem. U istom periodu izašla su dva broja časopisa Tekstura kojima je predstavljena književna scena u BiH i Bugarskoj. Časopis donosi i niz tekstova kojima se doprinosi razumevanju književnosti kao načina za upoznavanje naroda i kultura u regionu. Časopis, takođe, nastavlja sa izlaženjem u narednom periodu.
Očekujemo da Ministarstvo prosvete i nauke pokrene dijalog o programima opšteobrazovnih predmeta i da u njemu bude mesta za pristup nastavi književnosti razvijenog kroz programe Grupe 484 (i verifikovan kao praksa neformalnog obrazovanja u nacionalnim i regionalnim okvirima).
Podržavamo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije u nastojanjima da kao svoju dugoročnu misiju vidi komunikaciju i povezivanje sa kulturama u regionu i književnost kao trajnu i važnu formu u tom kontekstu.
Grupa 484 će u gradovima Srbije promovisati regionalnu književnost i književnosti manjinskih naroda u Srbiji. Očekujemo od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva da u bibliotekama i drugim institucijama kulture podržava i promoviše čitalačke klubove kojima su u fokusu domaći, regionalni i svetski pisci i knjige (odabrani na osnovu predloga pisaca, urednika, profesora književnosti, učenika...) kojima mladi kroz književnost uče o sebi i drugima. Smatramo da bi Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva trebalo da razvije programe daljeg usavršavanja bibliotekara, pogotovo programe koji bi doprineli boljoj komunikaciji između bibliotekara i mladih čitaoca, kao i promociji pisaca i knjiga iz regiona. Grupa 484 je spremna da preuzme učešče u koncipiranju programa za usavršavanje bibliotekara.
Kratki film koji sledi prikazuje deo dešavanja sa panel diskusije “Knjigo moja, pređi na drugoga - šta su dobre knjige za srednjoškolce i kako da do njih stignu?” koja je održana 27. oktobra 2011. godine na Beogradskom sajmu knjiga u okviru programa Agora. U diskusiji su učestvovali Nenad Veličković, Dejan Ilić, Saša Ćirić, Ružica Marjanović.